Sreća

Ustala sam rano,dovoljno rano da vidim kako se noćno nebo,tamno kao tanzanit pred suncem koje nadolazi tamo negde,daleko,sa istoka,pretvara u akvamarin,a onda se ta tirkizna boja svetlog jutarnjeg neba meša sa rubinom,tako da istok izgleda kao plavo platno na koje je kanula kap soka od brusnice i razlila se svuda,poput vodenih boja na slikarskom platnu,a onda se u svoj toj zbrci boja pojavio citrin u obliku sunca i boje su se talasale oko sunca kao vatra,utapajući se sa nebom kao vodom, polako nestajući ostavljajući samo plavo nebo i jarko sunce. Neprikosnoven prizor za jednog umetnika,slikara koji život protraći da nađe boju koja bi nadjačala sjaj sunca,pisca koji traži reči da opiše tu nadmoćnost nad svim planetama,nad svim ostalim zvezdama,vajara koji tako savršenu loptu nikada neće moći da izvaja,i mene koja ni delić sekunde ne uspevam da skrenem pogled,kao omađijana plesom zraka,toplote i hladnih kapi rose koje se gube negde u visini putujući ka lepoti nadrealne zvezde,lepše od svih. Dan sam počela srećna,zadovoljna time što mogu da uživam u rađanju dana. Nije me iziritirala buka kola pred mojim vratima,te sam sa osmehom pozdravila svakog. Kupila sam doručak i hleb,i na putu ka kući sasvim slučajno uočila kiosk-fotokopirnicu u kojoj se prodaju i srećke i loto listići. Žena koja je radila tamo nije izgledala srećno. Imala je velike podočnjake,neurednu kosu,naočare koje su joj spadale,verovatno raširene od godina upotrebe,široku tuniku,koja je izgledala udobno,ali ona,ona nije izgledala srećno. Zamolila sam je za jednu greb greb srećku i izašla uz kratko i hladno "doviđenja",jer je me znatno ražalostila pomisao na to da nije zadovoljna i srećna. Kasnije sam otkrila da moja prva igra na sreću nije bila dobitna ali sam nastavila da budem zadovoljna jer sam okušala sreću,procenjujući da li će biti ekvivalentna mom osećaju. Nije bila,ali to nije ni važno. U mom ogledalu bila je devojka sa podočnjacima,širokom majicom,kosom vezanom u rep iz koga su čuperci nevaljalo štrčali. Izgledam slično poput one žene,i ne verujem da sam mnogo srećnija od nje. Možda je u pitanju nečiji život za koji brine? Brinem i ja,i gubim živote oko sebe,i drugi se rađaju,to je životni ciklus. Možda novac? Ni ja ga nemam uvek,ali i novac kruži,biće ga dovoljno. Dugo mozgam da nađem odgovor na nesreću drugih ljudi,ali ga ne nalazim. Zapravo,jedini razlog nesreće je nezadovoljstvo sobom.  Uspesi,izgled,novac,ništa nije bitno ako niste zadovoljni sobom. Neretko se srećemo sa standardima društva koji ne odobravaju nesavršenost,a svi ti standardi potiču iz nečijeg ličnog nezadovoljstva. Osoba koja je psihički spremna da prihvati svoje ja u svakom smislu je osoba koja je spremna da primi i deli sreću. Nije sreća osiguran bankovni račun ukoliko nemate s kim novac da podelite,nije sreća haljina ako nemate kome da je pokažete,nije sreća vrh ako ste sami na njemu,dakle svi uspesi koje postignete nisu sreća ukoliko nema drugih ljudi koji će biti uz vas kada ne uspete konstantno da budete uspešni. Sreća je deljenje zadovoljstava sa drugim ljudima,a pre svega zadovoljiti sebe u duhovnom smislu,dakle pronaći sklad sa svojim izgledom,ponašanjem,sa suštinom sebe. 

Bojana Bulatović