Moj muškarac

Moj muškarac nije tip koji će poslati šofera po mene dok ga čekam u salonkama sa swarovski kristalima,u haljini pretesnoj da bih u njoj mogla slobodno da dišem,u vešu koji bi me žuljao,iako je od čipke,dovoljno tanke da se rastrgne lako,što bi možda nečiji muškarac jedva čekao. Ne želim da uvek nosim veštačke trepavice,tonu pudera,da budem konturisana 24/7,da nosim klipse jer možda,moj savršeni muškarac to želi. Ne želim da se odreknem mafina jer su previše kalorični. Ne želim i ne moram da budem savršena,jer ni moj muškarac neće biti takav. Uvek ću se voditi mišlju da postoje i džentlemi koji ne nose skupa Armani odela,koji vam ne kupe stan sa pogledom na more,koji vam ne kupe dijamantski prsten od kog će vas boleti oči,koji vas ne mora napiti preskupim šampanjcem da bi vas imao. Moj muškarac nosiće bilo šta i izgledaće savršeno u mojim očima,čak i kad nosi onu majicu sa flekom od pice koju smo zajedno jeli prošle nedelje. Moj muškarac neće kupovati nekretnine sa par kupatila i bezbroj soba da bi mi pokazao kakvu lagodnost može da mi ponudi,odvešće me na more da vidim kolika je širina naše ljubavi,neće me ograničiti mermernim stubovima,dvostrukim vratima,terasama na neboderima,jer more je šire od sve te širine uskih umova tih savršenih muškaraca. Naravno da želim dom,lep stan,kuću,lep pogled i pun frižider,ali ne želim da mi to kupi muškarac koji na bankovnom računu ima tatinu zaradu,želim da sa mojim muškarcem okrečim svaku sobu,da postavim svaku sliku koju bismo  zajedno izabrali skladno budžetu naše zajedničke zarade. Naslađivaću se plodovima našeg rada,naše ljubavi i zajedničkog uspeha. Moj muškarac pokloniće mi narukvicu,ogrlicu ili prsten svoje majke,koji je možda već počeo da crni,rđa ili gubi sjaj,ili na kraju krajeva ne mora mi pokloniti ništa sem naše zajedničke fotografije,koju smo uslikali na koncertu mog omiljenog benda. Mog muškarca upoznaću  tamo,na koncertu, ne mogu se čak ni setiti na kom tačno jer ćemo ih previše obići zajedno. Moj muškarac ne vodi me u klub,ne pruža mi kreditnu karticu u ruku ne bih li sebi i njemu izvukla par belh linija,kako bismo se oboje osetili dobro,kako bih mogla da pomislim da je to ljubav. Ja znam da je ljubav zagrljaj mog muškarca dok zajedno delimo i ispijamo flašu piva u gužvi koja se talasa na zvuk gitare,skače uz ritam bubnja,peva uz melodiju obožavane muzike. On će nam kupiti karte da bar jednom putujemo vozom,letimo avionom ili u balonu,a možda će me čak odvesti i na ronjenje,jer zna da to nikada nisam probala. Moj muškarac možda neće imati Audi,BMW ili neki sličan popularan auto kakav se viđa pred elitnim klubovima i splavovima,ali imaće biciklu na kojoj ćemo jedva doći do stana od smeha,ili ćemo hodati držeći se za ruke,verujući da je sutra bolji dan. Uspavaće me poljupcima i nežno će ispitivati moje telo,ili ćemo samo na tu noć postati zveri vođene svojim nagonima i probudićemo se uz neku glupu pošalicu koja nam se otme usnama,ali nikad sa kajanjem ili besom. Bićemo jedno drugom kazna i pomilovanje. Moja ljubav neće proći čim ispari pivo ili čim me prođe trip,biće tu i dok spavam,dok učim,jedem,kupam se,dišem... Biće tu svakoga jutra koje dočekam da vidim kako se moj muškarac budi,kako otvara umorne kapke i sprema se za novi dan. Moj muškarac ne mora mi pisati stihove na kartici koju dobijem uz veliku korpu cveća,već će mi poslati poruku ili šapnuti da sam najlepša,a ja ću verovati u to čak i onda kad obučem njegovu široku majicu,masne kose koju pokupim u neurednu punđu. Pogledaću u ogledalo i videti čupavo čudovište,ali znaću da sam najlepša,njemu najlepša,mom muškarcu najlepša i takvu kakva sam i takav kakav je,uvek će me imati.

Bojana Bulatović