Usnama prenesi svoj kosmos u moja bezličja i ništavila,usnama u mojim očima stvori zvezde,a u grudima Sunce,veliko sunce ljubavi,da ogreje crne rupe i hladne planete tvog ličnog svemira. Stvori sa mnom novi sistem,svaka galaksija neka bude po jedan naš dan,i da jednom prestanemo da ih brojimo jer ih ima nebrojeno mnogo. Ostanimo ljudima mistični,da naše poglede istražuju kao novootkrivena nebeska tela,da nikada ne znaju hoćemo li pasti kao zvezde padalice,i da očekuju naš pad sa već zamišljenom željom da nas vide rastavljene,a mi da prkosimo njihovim željama i da trajemo. U meni je Sunce i jedini izvor sjaja tvog Meseca,samo zajedno mi smo beskraj,samo zajedno mi smo svemir. Bez vasione u kom bi Sunce sijalo,i bez Sunca u vasioni,ko bismo mi bili? Ništa. Ništa ti bez mene i ništa ja bez tebe. Svojim rukama obgrli moje telo kao Saturn njegov prsten. Ne znaju ljudi koliko je širina kosmosa,dok ne stvore svoj sa ljudima koje vole,sa ljudima koji ih vole. I svako,baš svako može imati svemir u dvoje,njima ličnu i svojstvenu zamisao života,a nas dvoje ćemo,kako moramo,i kako jedino znamo,da se volimo i svojim dodirima stvaraćemo boje planetama,neka budu šarene od sreće koja plamti kada te ugledam. Ja ću svojim usnama tvom telu pružati toplotu,ti svojim usnama meni pruži beskraj u kom ću da blistam. Ljubimo se,neka padaju zvezde,neka nestane života na planetama,naš će kosmos opstati sve dok su tvoje usne na mojima,sve dok je tvoja ruka u mojoj.
Нема коментара:
Постави коментар